OD OBRENOVCA, PREKO ZVEZDE I ZEMUNA, DO HRAMA I PRVE LIGE! Životna priča Marka Roksića: Igrao sa prelomom, kao golman dao više golova od mnogih igrača...
Marko Roksić dobro je poznato lice u svetu futsala, fudbala i e-sporta, gde je beležio odlične rezultate u čuvenoj fudbalskoj simulaciji PES (Pro Evolution Soccer).
Roksa je bio sagovornik serijala „Mali fudbal, velike priče“ i u prvom delu intervjua govorio je o uspesima koje je pravio u e-sportu.
U drugom delu intervjua, Marko Roksić dotakao se svoje futsal karijere i njegova priča čeka vas u nastavku teksta.
- Uvek sam voleo da igram, ali niko nije hteo da me stavi na špica. E, na malom fudbalu sam sam svoj gazda. Uzmem loptu i teram! Na futsalu je lakše, manje se trči i lakše dođem od gola do gola - počeo je sa osmehom na licu priču Roksa, pa nam je otkrio za koje sve futsal klubove je igrao:
- Počeo sam u Paležu iz Obrenovca, Bane Bezarević je osnovao klub, igrali smo braća Željko i Srđan Grujičić, moj kumić Stefan Stefanović... U Paležu sam bio u dva navrata, krenuli smo od nule, pa došli do prve lige, igrali i plej-of. Bio sam i u Crvenoj zvezdi, mada su pored mene bili strašni golmani Miljan Radmanović i Vladan Koljajić, pa nisam bio prvi izbor. Imao sam kratku epizodu u Zemunu, a prošle sezone sam s Hramom osvojio Drugu futsal ligu Srbije i ušao u elitni rang.
KMF Palež
- Od poslednjih 15 godina, deset sam igrao turnire sa Željkom Grujičićem. Kada je Bane Bezarević, koji mnogo voli futsal, došao na ideju da se napravi klub u Obrenovcu, bili je logično da mi zaigramo. Ušli smo u drugu ligu brzo, tada nije bilo toliko klubova kao sada… Sećam se legendarnih utakmica protiv Banjice u Kupu i Konjarnika u ligi. Taj meč protiv Konjarnika nisam branio jer sam išao na Svetsko prvenstvo u PES-u, u Kini se održavalo. Sećam se, trebalo je da se igra u petak, ali su pomerali dva puta, prvo za nedelju, pa za ponedeljak. Zvao sam Baneta, molio ga da pomere za još jedan dan jer je meni let bio u ponedeljak. Tražio sam da naprave haos neki ako treba, da zapale tribine, samo da se pomeri za još jedan dan. Ništa nije bilo izvodljivo, sećam se, ja u avionu, slećem u Rusiju, palim snimak da vidim šta smo uradili. Puštam, vidim vodimo 30 sekundi do kraja 2:1. Reko neću ni da gledam više, ulazim u poruke, kad tamo šok! Au, kako ste izgubili, da li je moguće… Kako bre izgubili?! Puštam snimak, sedam sekundi do kraja 2:2. Posle mi krenuli u napad bez golmana jer nam remi nije značio, Željko je pogrešio pas, oni dali gol za 3:2… Dobio sam i transparent od navijača „Više sreće u PES-u“. To mi je bila utakmica gde mi je bilo najžalije što nisam bio tu…
- Posle toga nisam branio, napravio sam pauzu, ali se Palež mučio, pa me je Bane Bezarević zvao da se vratim u klub, da probamo da pojurimo prvu ligu. Došli su pored mene još i Stefan Stefanović i Filip Perišić. Bili su tu Željko i Srđan Grujičić, malo po malo smo igrali, ušli u ritam i na kraju preko baraža obezbedili plasman u viši rang. Sećam se i baraža, igrali smo protiv Vinter Sporta. U Nišu je bio haos, Željko Grujičić je zaboravio torbu sa opremom, a to smo saznali pred ulazak u halu. Bili smo na ručku, Sića koji je bio u upravi sa Banetom nam čak nije dao ni koka-kolu da pijemo, mogli smo samo vodu i piletinu… I, kada je trebalo da se krene ka hali, Željko shvati da mu je oprema u kolima u Obrenovcu. Šta ćeš, zovi ljude, izašao nam je u susret Dušan Stojković, golman koji je branio za Gvozdeni Puk tada… Pitali smo ljude iz Vintera koje su boje njihovih dresova, oni kažu crveni. Ljudi iz Gvozdenog Puka nam donesu bele, kad ovi iz Vintera kažu, e, pa mi smo beli. Vraćaju se ovi iz Puka, nose nam nove dresove, utakmica treba da počne, a mi nemamo dresove… Jedva smo se snašli, izađemo na teren i dobijemo ih 3:0! Kući je bilo 1:1 ili smo ih i tu dobili, ne mogu tačno da se setim, ali plasirali smo se u prvu ligu. U gradu je bila velika euforija, a naredne sezone smo odmah igrali plej-of u eliti. Kasnije Opština nije stala iza kluba, finansije su oslabile i sada je Palež treća liga…
KMF Crvena zvezda
- Posle toga sam došao u Crvenu zvezdu koja je imala strašan tim. Od golmana je tu bio Miljan Radmanović, zatim i Vladimir Koljajić koji je za mene broj jedan, samo da je glava malo više na mestu, još veću karijeru bi napravio. Tu je bio i Slobodan Tomić, sada reprezentativni golman. Ja sam pitao Stefana Bosnića da mi završi da pređem u Zvezdu, on mi je rekao da nije realno, da imaju tri golmana… I, igramo turnir u Sirakovu, Boske, Željko, moj Stefan, Tifus… Prošetali smo se, osvojili turnir, a ja budem najbolji igrač! Ne golman, nego igrač! I kažem Bosketu, ako mi sad ne središ Zvezdu, nećeš nikad. On je zvao, kaže ajde sutra dođi na trening. A tamo Perić, Petrov, Boske, Rna, Brka, Simeun Kopanja, Tales… Nestvarna ekipa! Dogovorili smo se brzo, a ja sam u tom trenutku bio treći golman iza Miljana i Koljaje. Posle prvog kola Koljajić se posvađao sa njima, ja sam trenirao i prekomandovali su me na drugog golmana. Tu sam bio šest meseci, do korone.
- Prekinulo se prvenstvo zbog korone, mi smo bili prvi, a sećam se meča protiv Ekonomca, Miljan nije mogao da brani i trebalo je ja da budem na golu. Ipak, Koljaja je počeo meč, primio je neki kiks gol, ne znam šta mu je bilo i mene je Alila koji je tad bio trener poslao na zagrevanje. Mi smo okrenuli na 3:1, ja sam se vratio na klupu, seo, kad Koljaja primi još jedan kiks gol. Sećam se, Alila skače, ulazi u igru, tera Koljaju napolje… Imao sam priliku da dam gol, s gola na gol sam promašio… To mi je bio debi za Zvezdu, posle su oni doveli Jadžu, nije bilo para za sve, ja sam otišao…
KMF Zemun
- Posle je usledila kratka epizoda u Zemunu. Posle Zvezde očekivao sam da će sve biti super, međutim, nisam se proslavio. Tada sam nabacio malo kilažu, branio sam veliki fudbal u Stublinama, igrali smo zonu. Bila je sreda, Kup se igrao, ja sam tražio da igram levo krilo. Dao gol iz penala, namestio još dva gola, izložio se, trčao… I bukvalno se raspao! U četvrtak, ne mogu da stojim na nogama, a u petak debi za Zemun protiv Konjarnika! Izgubili smo 7:6, a od sedam golova ja sam bio kriv za osam! Bukvalno! Video sam na zagrevanju da ne mogu lepo ni da se spustim, a sve što je moglo da krene naopako je krenulo, ubacivao sam samom sebi loptu u gol… Najgore od svega, poslednji napad sam zamalo dao gol za izjednačenje, ali ipak smo izgubili… Posle toga sam video da nije to bilo to… Posvetio sam se fudbalu, nisam branio futsal godinu, dve, tek kasnije sam se vratio u Palež i tada smo ušli u prvu ligu, o čemu sam već pričao.
KMF Hram
- Zvao me je Đurađ Dobrijević, pitao me je da dođemo Stefan Stefanović i ja u klub. To je bilo na početku sezone turnira. Prošlo je dosta vremena, Stefan je u međuvremenu otišao, a mene su tek kasnije pozvali. Trener Saviola nije bio za to da ja dođem jer je znao da ja volim da igram, a to mu se nije uklapalo u sistem… Bilo je, gde on, da li ste ludi… Međutim, kada sam došao, svi su se oduševili. I trener i uprava! Sećam se, prva četiri kola imali smo četiri pobede, peto smo igrali sa Ekonomistom, ja sam izgubio loptu i primili smo gol za 3:1 za njih. Na kraju je bilo 5:5 i to nam je bio prvi kiks. Posle toga smo igrali sjajno, išli smo i u karantin u Kuršumliju… Prvi deo je bio skoro perfektan, osim Ekonomista i poraza od Letećeg Holanđanina u Vrbasu. Poluvreme je bilo 6:2 za njih i to je sreća bila da nije ubedljivije! Na 7:4 smo imali zicer, promašili, dobili su nas 9:4… Poslednje kolo u prvom delu smo dobili Crvenu zvezdu i na kraju je ispalo da je to bio meč odluke za plasman u prvu ligu. Drugi deo smo odigrali malo slabije, ali srećom to nam se nije obilo o glavu… U drugom delu je Zvezda bila najbolja, ali mi smo ušli u prvu ligu… Sećam se protiv Lučana u prvom delu, Đorđe Pantelić je bio trener, spremali su se za nas, znali su da ja šaljem duge lopte Poljaševiću i Ljujiću napred. I, prvi minut, njima je branio Steva Varagić, odlčan golman. Ja šaljem dugu loptu, Ljuja daje gol za 1:0. Panta sedi na klupi i ludi… Kaže, pa vežbali smo cele nedelje! Isto je bilo i protiv Požarevca gde smo dali još dva gola.
Planovi za dalje
- Prozivka u Hramu je bila, ali tek bi trebalo da sednemo, da pričamo i probamo da se dogovorimo. U klub je došao Rade Drndarević, odličan golman, branio je nekada za Konjarnik. Svaka konkurencija je dobrodošla, elitni rang iziskuje i više treninga, tako da bi tek trebalo da sednem sa upravom Hrama da pričam o narednoj sezoni.
Turniri
- Ja turnire stvarno obožavam. Kad krene leto, žena ludi… I, svaki put je, ma, samo još ovaj… Ima zanimljiva anegdota sa Nikolom Rnićem iz perioda u Crvenoj zvezdi dok sam bio. Meni je Rna u decembru rekao da idu na turnir u Nemačku. Ja sam mu rekao, pa daj vodi mene da branim, a on mi kaže, ti si mi šesti izbor! Ide prvo Jadža, Miljan, Magarence, Žare… Pa ne znam ko još… Sećam se, ja kući sedim, ne mogu da se setim datuma, ali pred Novu godinu je nešto bilo. Zove me Rna, a ja se javljam tako što kažem mogu! On krene da se smeje, kaže, niko ne može da ide, ideš ti! I na kraju smo kombijem išli Perke, Rna, Kopanja, Petrov, Stefan Stanojević… Vozili smo Petrov, čupavi Stefan i ja, menjali smo se… Perke nije hteo da ide avionom, već sa nama, Mi smo osvojili turnir, sponzor nam je bio Boban Rajović, sedeli smo s njim u sobi, pevao nam je neke pesme. U finalu sam dao gol, dobili smo neku bosansku ekipu… Dobio sam pehar za najboljeg golmana, pa sam se šalio, više ne igram ove domaće turnire, samo internacionalne…
- Takođe, sećam se još jedne zanimljive anegdote. Ja uvek čekam leto zbog turnira, jedne godine, prvi turnir Kovin, ja se povredim! Noga mi plava, nisam mogao da stanem na nju! Reko šta sada da radim, tek počeli turniri, a ja se povredio… Išao sam da snimim nogu, bio i kod kostolomca…On je gledao nogu, stavio prst, nešto tražio i kad je stisnuo… Duša mi je u nosu bila! Kaže, ustani! Ja se mislim, gde da ustanem, koji đavo sam i došao kod tebe… Ja ustajem, kad ono ništa! Nema bola! To je bila subota, a mene je Nino zvao za turnir već u nedelju. Pitam kostolomca, mogu li da branim sutra, kaže to zavisi od tebe… Ja odem na turnir, sklanjao sam se sa gola samo da me ne pogodi, da se ne povredim dodatno! Osvojili smo to, posle sam krenuo u seriju turnira, bandažiram nogu i branim… Posle nekog vremena odem na pregled, morao sam da otvorim bolovanje na poslu… Kažu meni tamo, pa vi ste polomili ovu neku kost, vidi se prelom. Reko šta sam bre polomio, pa ja branim svaki dan, ne boli me ništa! Oni me pošalju na Banjicu, nisu hteli samo da mi otvore bolovanje… Burazer moj pošalje snimak nekoj sestri medicinskoj i ona mu kaže ja ne znam kako on hoda. Ovo prvi put vidim! Ako napravi neki nagli pokret, ta kost će mu ispasti i biće ozbiljan problem. Rekli su mi da napravim pauzu nedelju dana, ja sam odmorio dva dana i terao dalje! Da se odvojim od tih turnira, to nema šanse…
- Sećam se i turnira u Sirakovu, igrali smo moj Stefan Stefanović i ja, tamo su nas čekala još dva momka, jedan stariji lik, od 45, 50 godina i neki dečak koji je bio tu samo da popuni broj… Igrali smo s momcima koji su ispali s turnira, ali je moralo da se odigra. Nas je bilo četvorica, njih petorica! Kreće utakmica, oni stoje na svojoj polovini, kao da je njih manje, a ne nas… Zbunio sam se, pitao Stefana šta rade oni, kaže on, izgleda da misle da ih ima manje… Mi smo ih pobedili 5:4 na kraju, to je bio cirkus…
- Igrali smo jednom protiv ekipe iz Gornjeg Milanovca, Đorđe Rosić, Jovica Urošević, Koljajić na golu… Dobar tim baš, igrali smo u Ljigu… Nas nije bilo puno, pa nam je branio mali Beljinac, a ja sam igrao! Rosić me dribla, ne mogu loptu da mu uzmem, ali… Ja dajem gol iz slobodnjaka, posle prolazim njih trojicu, dajem još jedan gol i dobijamo ih 4:3 na kraju! Ja se posle čujem sa Koljajićem, kažem mu, brate, izvini za ovo večeras, on mi kaže pustio sam te… Ja reko, isto kao i Rosić što me je pustio… Otkrije mi on šta mu je Rosić rekao, kaže nije što smo izgubili, nego što sam od Rokse izgubio! Ove godine sam ga pobedio i kao golman… Tako da dve godine, dva meča, dva poraza Rosića! Ali je za mene on najbolji igrač naš definitivno!
Golovi na fudbalu
- Torlaku sam dao gol s gola na gol, tada sam bio u Prvoj iskri. Ispucao sam neku loptu iz sve snage, lopta je odskočila, preletela golmana i ušla u gol, a nama je taj pogodak doneo plasman u viši rang. Za Stubline kada sam branio, poslednje kolo smo igrali protiv Ralje. Bilo nas je 12, ja sam zamolio trenera da me pusti da igram i dao sam gol kojim smo poveli 1:0. Na poluvremenu smo rešili da branimo rezultat i vratio sam se na poziciju golmana, gde sam odbranio penal! Meč se završio sa 1:1, a ja sam dobio 9 ili 9,5 u novinama. Ovom prilikom želim da pozdravim predsednika Kuzmića, zbog njega sam i došao u taj klub!
Zahvalnost upravniku
- Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim upravniku na poslu. Radim u Prvoj Iskri Namenskoj i po smenama radim, ali mi upravnik Uzelac često izađe u susret zbog turnira! Želeo bih da mu se zahvalim ovom prilikom. Mada, i inače su svi korektni na poslu.
Petorke
Petorka prijatelja
Uh, težak izbor baš, bilo je puno zanimljivih i dobrih igrača. Ali reći ću ovako - Ognjen Sekulić, Stefan Stefanović, Đorđe Rosić, Đurađ Dobrijević, Žarko Matić.
Najboljih pet sa kojima si igrao
Još jedno teško pitanje. Neka bude ovako - Miljan Radmanović, Ranko Marković, Đorđe Rosić, Marko Perić, Žarko Matić. Spomenuo bih i Koljaju golmana, ali i Marka Živanovića Krasu! Igrao sam i sa Ramićem, Pešićem, čak i Jocom Lazarevićem svojovremeno… Ali, ovo je ta neka najbolja petorka.
Protiv kojih si igrao
Držaću se turnira jer sam tu igrao protiv pravih majstora. Na golu, naravno, Miki Aksentijević, poslednji će mi biti Rakić, levo će opet biti Đorđe Rosić, on će biti u svakom mom timu i ovim putem ga pozdravljam puno! Desno će biti Mladen Kocić, naš najbolji igrač u poslednjih nekoliko godina. Na sidru ću se odlučiti za Davor Marinković iz Bosne i Hercegovine. Kakav je to igrač… Sigurno jedan od najboljih sidraša na Balkanu!
BONUS VIDEO: